Ovaj praznik zovemo Hag ha-Pesah, što znači praznik milosti jer je Bog izveo naše pretke iz Egipta i oslobodio ih od ropstva.

Ovaj praznik je poznat i kao Hag ha-Macot, tj. praznik beskvasnih hlebova, zato što su naši preci pekli i jeli hleb od beskvasnog testa kada su napuštali Egipat. (2M 12)

Tora nam naređuje da slavimo praznik Pashe sedam dana, od 15. do 22. dana prvoga meseca.

Prvog i sedmog dana je neophodno da svaki muškarac učestvuje u bogoslužbenom saboru.

Sav rad se zabranjuje, osim spremanja prazničnih obroka.

Zaoveđeno je da se jede beskvasni hleb celog praznika.

Pre nastupanja praznika treba se ukloniti sav fermentišući hamec iz naših domova i ne jesti hleb od fermentisanog testa ili bilo kog kvasca od 15. pa do 22. dana prvoga meseca.

16-ti, 17-ti, 18-ti, 19-ti i 20-ti dani se zovu Hol ha-moed tj. polu-praznici, tokom kojih je dozvoljeno (osim ako je Šabat) obavljati većinu neophodnog posla.

Sedmi dan praznika se zove Ševii Aceret, tj. sedmi dan bogoslužbenog sabora, na koji pada završno bogosluženje.

Počinjemo da slavimo 14. dana u mesecu u večernjim satima nakon službe u kenasi.

Po povratku iz kenase porodica čita pashalnu Agadu, priču o značenju Pashe.

Za obroke služimo beskvasni hleb, pečenu jagnjetinu i gorko povrće (kao simbol gorkog života u Egiptu).

Beskvasni hleb peče svaka porodica uoči Pashe (ako je neophodno možemo takođe peći beskvasni hleb tokom hol ha-moed).

Brašno za testo od beskvasnog hleba mora da se zamesi hladnom vodom i bez soli.
Dozvoljeno je da se testo za beskvasni hleb zamesi sa medom, jajima ili mlekom.
 
Od prve nedelje Pashe brojimo Sefira - 50 dana. Nakon 50 dana slavimo praznik Šavuot.